Draga Natalija,
Veoma, veoma me je dirnula priča koju sam sinoć kasno pročitao, Priča o Terezi, koliko nam je suza samo donio taj nesretni rat, koliko bola, ali uz Terezinu pjesmu bilo je lakše živjeti, preživjeti. Moje ime je Zoran Damjanić, dugi niz godina, ma otkad znam za sebe volim Terezu i njene pjesme. Kao i Terezu i mene je rat bacio od nemila do nedraga, prije rata sam živio u Bihaću, gradu koji ima najljepšu rijeku na svijetu Unu, ali morali smo se rastati, ja sada već četiri godine živim u Novom Sadu i isto kao i ti žarko, žarko želim da nam Tereza dođe u Novi Sad, ja vjerujem da će doći taj dan, a sigurno i ti. Vidim da i ti živis u Novom Sadu, žao mi je što te ranije nisam upoznao, pošto je prije godinu dana na radio Pan bila emisija posvećena Terezi. Igrom slučaja upoznao sam voditelja programa Rašu i on me ja zvao da budem gost u emisiji, ma to je sam Bog sve iskombinovao, bila je divna emisija sigurno bi i ti bila gost da sam te tada poznavao.
Dok sam čitao priču suze su lile niz moje lice, najiskrenije. Hvala ti što si napisala onako nesto, toplo i ljudski. Puno te pozdravljam i želim svako dobro. NIJE MOGLO VRIJEME UZETI NAM DUŠU!
 

Zoran Damjanić

Novi Sad

 
 

Natalija,
iskrena hvala za to knjigo, ki jo takoj
začnem brati, ko jo dobim!

Iz srca ti želim, da Terezo spoznaš
in da bo naredila tudi pri vas tako
čudovite koncerte, kot jih ima po Sloveniji,
katero ima za drugi dom!
To si vsekakor zaslužite, še posebaj mlajša generacija
mora začutiti,slišati, videti Terezine vrednote!

Srečno,
Mare
 
 

Ne bih se složio da se ruže svaki puta pretvaraju u prah - te ruže koje ti imaš za Terezu vječne su, jer ih nosiš u srcu i jer su sačinjene od ljubavi, svaka latica ruže je komadić tvog srca, svaka latica je dio tebe i nema šanse da ikada uvenu.

Franjo Kroneisl
Zagreb

 
 

Ovo je poseban dar!

Smiljka

 
 

Natalija,

oprostite što se tek sada javljam...prošlo je dosta vremena, ali nisam zaboravila na obećanje dato vam...na žalost nije se sve odvijalo po mom planu, život je još jednom izmakao kontroli tako sam bila prisiljena izostaviti vašu priču...
Noćas sam je pročitala, te moram priznati da odavno nisam čitala tako nešto dobro...zadivljuje lik male Talije i njena želja da vidi i čuje Terezu...interesantno se preljevaju događaji, prošlost i sadašnjost...jedno nevino djetinjstvo i ružni bijes rata...srušeni snovi i buđenje nove želje za ljepšim...
Hvala vam na ovoj predivnoj priči!

Auroraisa

http://auroraisa.blog.hr
 
 

Šta reći...dirnut sam Vašom pričom za Terezu, ženu koju beskrajno volim već više od 20 godina. Nema dana da je ne spomenem pred kolegama, prijateljima, da joj ne poželim svu radost ovoga sveta. Jer Tereza, taj Anđeo, to zaslužuje. Koliko samo ima radosti, veselja, ali i tuge u tom glasu (divno ste to primetili, tužne pesme kao da preplače), koliko lepote, dostojanstva u njenoj pojavi, koliko tog specifičnog sjaja i topline u Terezinim očima. Zaista, Tereza, pomislih upravo koliko zbog nje volim i to ime TEREZA, je najveća, apsolutno najveća pevačica svih vremena, ne samo na ovim prostorima. Hvala draga Natalija, čestitam Vam na diplomi profesora komparativne književnosti i zelim puno uspeha u daljem radu. Živeli !!!

Čeda Čučković

Beograd 

 
 

Poštovana , oprosti što ti se javljam nakon više od mesec dana od prijema tvog pisma i priče koju si napisala.Verujem da ćes me razumeti , jer sam bio u pripremi velikog pozorišnog autorskog dela "Pandorina kutija" , zatim gl.muška uloga u Čehovljevoj "Prosidbi" , i u toku septembra priprema i izvođenje predstave za švajcarske lekare iz Bazela " Kako ćemo zajedno". Uz sve to više gostovanja po zemlji i inostranstvu.

Priču o Terezi pročitao sam dva puta, jednom vrlo brzo, a drugi put mnogo laganije, gde sam pokušao sebi objasniti da tako mlada devojčica sluša ,sanja i voli Terezu. Zašto ? Danas je retkos da mladi ljudi vole prave vrednosti , pravu umetnost, dobre glasove ,odnosno dobre i vrhunske umetnike iz bilo koje oblasti. Kod starijih osoba još uvek ima koji volimo i cenimo pravu umetnost, iako nažalost i kod nas ima mnogo "pinkovaca", čak i onih koji su nekada cenili prave vrednosti. Zato, Natalija Bravo. Meni je rečeno sve o tebi: o kome pišeš , kako pišeš i šta voliš i to je bilo sasvim dovoljno da o tebi imam najpozitivnije mišljenje , rečeno mi je kakva si ličnost i naravno da pročitam tvoju priču.

Ja nisam još bio punoletan kada sam osnovao prvi fan klub o Terezi u onoj velikoj Jugoslaviji. Tada je to bilo nezamislivo osnovati klub takve pevačice i umetnice, tada kada nisam imao ni telefon ni pisaću mašinu, ni..... i zato sam sebe vratio u ono vreme premeštajući ga sada u tvoje vreme i moja objašnjenja su stizala za tebe i tvoju priču sa iskrenom podrškom , oduševljenjem , i pozitivnom radoznalošću.

Iako je dosta vremena prošlo i danas slušam i gledam Terezu i imam sva izdata CD-a ,zatim skoro sve velike i male gramofonske ploče prebačene na CD-u ,kao i mnogo materijala na DVD i VHS materijalu.Sačuvao sam skoro sav materijal o njoj, neki čak koji se više nigde ne može naći .Zašto ti sve ovo pišem i ističem ? Samo zato da sam te razumeo i PRIHVATIO tvoju priču, tvoj odnos prema Terezi , prema umetnosti.......smatram da sam bar malo kopetentan u komentaru za tvoju priču , tvoje osećaje, odnose....

Srdačan pozdrav i nastavi dalje .


MEŠA ŠENDELJ ŽAK , Prijepolje

 
 

Pozdrav!
Pročitala sam ''Priču za Terezu'' koja me je jako oduševila, ne znam nekako budi osjećaje, zaustavlja dah i ostavlja suze u očima ta tužna ali sa druge strane jako lijepa priča, svaka čast! I svojim prijateljima koji isto vole jako slušat tu našu predivnu pjevačicu Terezu, sam poslala vašu priču i svi su bili oduševljeni.Moje ime je Mateja i dolazim iz Slovenije, od mladosti, dakle od moje 15 godine a sada imam 26, punih 11 godina sam vjerna njenoj glazbi. Čast da je upoznam pripala mi je kad sam imala 17 godina i od tada redovito posjećujem njene koncerte. Dva puta je mene i moju prijateljicu ugostila u njenom predivnom domu u Dubrovniku, odnosno u Cilipima, nikada nećemo to zaboravit! Pa, u stvari svi njeni fanovi se sjećaju nekog nezaboravnog trenutka koji su proveli u društvu te izvanredne i nadasve prekrasne pjevačke legende koja će trajat za sva vremena!
Srdačan pozdrav i svako dobro!


Mateja
Slovenija

 
 

Pozdrav iz Prištine
Svaka priča o Terezi je lepa kao što je i ona.


Margareta

 
 

Draga Natalija  i samo Vase ime mi prija izgovoriti jer se moja ćerka zove tako. Procitala sam Vasu pricu i po koja suza je potekla. Mnogo emocija se probudilo, secanja i veoma Vam hvala sto ste napisali pricu i sto je stigla i do mene.

Pamtim mnoge koncerte jer sam od Tereze mladja 20 godina. Od malena sam redovno isla u Dom Omladine,Dom Sindikata,hotel Jugoslaviju,Tas itd... Kada sam imala 18 godina,pozvala sam je telefonom da sa njom pricam. Zbunila sam se i nisam imala teksta ali Tereza je milim glasom,vedra i nasmejana,"omeksala" atmosferu. Kada sam spustala slusalicu mislila sam da ce srce da mi iskoci iz grudi. Osecaj slican ali snazan imala sam i 5.5 2005.kada sam posle 11 godina pauze otisla na Terezin koncert u Zagreb. Svetla su bila pogasena, Lisinski ispunjen do poslednjeg mesta, tajac, nailazi Tereza, klanja nam se mi ustajemo i gromoglasnim apaluzom pozdravljamo divu. Ma,draga moja, zaista sam mislila da ce mi srce puci od srece.Ruke su me bolele od siline aplaudiranja,plakala sam,vidno uzbudjena.
Posle 6 meseci bila sam na gala koncertu u HNK u Zagrebu, razgovarala sa Alanom i snajkom, te sa sestrom Mire Ungara. Ljudi su u mene gledali kao u cudo jer dosla sam  autobusom, bila na koncertu i vracam se vozom nazad u Bg. Samo po tome se vidi kolika je moja ljubav i da sva maltretiranja, putovanja i drugo ne mogu da me sprece da budem tamo gde ona dariva pesmu, sebe, tamo gde ona caruje.
Zelela bih da dodje u Beograd, kao i mnogi obozavaoci njenog glasa i pesme ali ko zna... Mozda jednoga dana ipak dodje, te joj i ja odnesem ruze. Do tada, zadovoljicu se koncertima u Mostaru, Grosuplju a 17.12.2006.  bicu u Sloveniji i slusati je i bice mi to najlepsi rodjendanski poklon.
Zelim Vam sve najbolje u zivotu i od srca Vas pozdravljam.
 

Jelisaveta Sostaric

Beograd

 

 

Draga Natka, pročitao sam Vašu priču. Dirljiva je i lijepa, puno je u njoj plemenitih, humanih poruka. Iako o ratu pričate jedino onako kako i treba pričati vaša generacija. Vi ste romantična i dobra osoba. Vjerujem da ćete se razviti u uspješnu novinarku ili spisateljicu, ili i jedno i drugo.

Već sam počeo preporučivati Vašu stranicu s pričom o Terezi.

Topli pozdravi iz Velike Gorice!

Ivica Smolec

www.ivica.info

 

 
 

Draga moja Natalija,

Zaista si me obradovala i jako sam ponosna na tebe. Svim svojim prijateljima ću preporučiti tvoj sajt, posebno kada im dosadi sve i traže još nekoga ko zna šta je ljubav prema svim ljudima bez razlike i bez uslova. Ti draga moja vraćaš nadu onima koji su je u ovim gadnim danima našeg postojanja izgubili. I nemoj da misliš da preterujem, jer nije tako. Prva ja sam čitala tvoju priču i čekala kraj, ali isto tako sam želela da se nikada ne završi. Znaš taj osećaj kada ti se dešava nešto bajkovito i ti želiš da uživaš ali i da vidiš kraj jer se plašiš da to nije za tebe i da je sve suviše lepo.I onda kraj i ne možeš da veruješ da je on mnogo bolji nego što si mogao da zamisliš.

Tvoja Andjelija

Kikinda

 
 

Lijepa i emocionalna prica.
Hvala.
N. Tuzla

 
 

Svaka čast Nataly!
To je prepuno gotovo bajkovitih opisa, iskrenih emocija, a u isto vrijeme, to je jedna priča iz života, kakvih ne srećemo puno. Osoba sa velikim potencijalom, u svakom slucaju, spisateljica.

Saša
Holandija
 

 

U jednom dahu sam pročitala priču. Predivna, topla, nježna priča s dušom....baš poput Terezine pjesme.

Moja prva misao nakon pročitane priče je bila da želim upoznati autoricu, da zajedno odemo na jedan od Terezinih koncerata, dotaknula me njena duša baš kao što me i dotiče Terezina cijeli moj život. Upravo kao i njoj, Tereza i njena pjesma su uvijek bile uz mene i dio mene. Hvala na toj predivnoj priči, moje oči su još uvijek pune suza. 

Hvala Natalija.

Dalmatinka 178

 

 

Draga Natalija, od jutros na poslu ništa ne radim. Kao omađijan čitam priču za Terezu. Gutam reči. Srećan sam što je neko ovo napisao. Na nekim mestima knedla u grlu. Da nisam u kancelariji, zaplakao bih. To moram još mnogo puta na miru polako da čitam. Sada sam ovako na brzinu, ne zato što nemam vremena, nego nešto me vuklo. Ne znam zašto ali dok sam čitao stalno mi se vrzmala po glavi Andrićeva Aska i vuk. Čini mi se da od te priče pa do ove tvoje, nijedna druga nije bila takva oda umetnosti, samo tamo je bila igra a ovde  muzika - Terezina muzika. Mislim da ovu priču najbolje možemo osetiti mi koji smo u vreme rata bili uskraćeni za mogućnost da pratimo Terezinu karijeru. Ja imam duplo više godina nego ti. Imao sam sreću da mnogo puta gledam Terezu na njenim koncertima u Beogradu. Skupljao sam sve njene ploče, kasete, bio član svih njenih klubova obožavalaca. A onda rat. Crna rupa. Ne znam šta se dešava. Ne znam šta Tereza novo peva. Ne mogu kupiti novi cd. Tražim kod preprodavaca. Onda me bog nanese na jednog koji ima. Za deset godina pronađoh samo dva cd-a. A onda krenuh na internet. Sada imam mnogo prijatelja sa kojima se dopisujem - sve Terezini obožavaoci. Dva sajta posvećena Terezi. Audio i video snimci stižu mi iz celog sveta. Crna rupa više nije rupa. Prikupio sam od Tereze i ono što nisam imao u predratno vreme. Kao tvoj zavet da ćeš napisati priču, ja sam sebi dao zadatak da prikupim sve audio i video snimke sa Terezom, sve do čega mogu doći. Tereza je u mojoj javi i snu. Zato sam ovu priču prosto progutao. Takva mešavina osećanja. I iskrena predivna poruka. I pitanje da li će Tereza kad ovo pročita ipak odlučiti da dođe u Beograd. Ja se bojim da još nije spremna. Ali, nećemo o tome. Priča zaslužuje još reči. Zadivljuje me lepota kratkih rečenica koje daju svojevrstan ritam. I ono divno prožimanje sadašnjeg i prošlog. Mnogo simbola. Čarolija. Otkriću još puno toga pri ponovnom čitanju ali morao sam ovako pun emocija nakon prvog čitanja da ti prenesem svoje impresije. Mnogo ti hvala što si napisala ovu priču. Pozdrav.

Petar Novakov - Peca

Dolovo kod Pančeva

 

 

Hvala na ovakvoj priči!

Pročitao sam je u jednom dahu, samo netko poput Tereze može u ljudima izazvati ovakve plemenite i tople osjećaje kakve nalazimo u ovom tekstu.

Lijep pozdrav!

Marino